Intervju sa navijačkom grupom Antifa Bešiktaš (Istanbul, Turska)

Evo kratkog intervjua sa U. iz Antifa Bešiktaš, antifašističkom ultras grupom fudbalskog kluba Bešiktaš iz Istanbula (Turska).
Hvala što si izdvojio vreme da odgovoriš i pošalješ slike. Vidimo se na tribinama!


Da li je postojao konkretan razlog da se osnuje Antifa Bešiktaš?
- Iako je grupa Čarsi (glavna ultras grupa Bešiktaša) antifašistička sama po sebi, želeli smo da napravimo grupu i raširimo antifa ,,priču“ svuda po Turskoj. Bešiktaš Antifa je napravljen od strane grupe Turaka i Jermena. Bešiktaš Antifa je podgrupa Čarsija.

Kako je deklarisati se kao antifašista u Istanbulu/Turskoj?
- Biti antifašista u Turskoj je drugačije nego u drugim zemljama. Na primer, grčki antifašista može da zapali grčku zastavu na demonstracijama, ali u Turskoj čak i pro-anarhisti ne mogu da to urade jer je kod nas dinamika drugačija nego kod grčkih antifašista. Neki naši prijatelji su ubijeni od strane terorista PKK dok su služili vojnu obavezu. Takve stvari pojačavaju patriotske emocije. Zbog toga moramo da poštujemo takav tip nacionalnih stvari. Naši glavni ciljevi su uništavanje rasizma, smanjenje tursko-jermensko-kurdskog sukoba u Turskoj i izgrađivanje prijateljstva sa zemljama poput Grčke.

Koje grupe ili ljudi su vaši konkretni neprijatelji, pored države i policije?
- Neprijatelji smo sa timovima i ultraškim grupama koje podržavaju vladu. Na primer, Erdogan (aktuelni premijer) je podržavao klub Kasimpasa od malena. Kada je postao premijer, taj klub je ušao u prvu ligu. Koristeći ogromne količine novca koje su dobili od vlade, doveli su neke zvezde poput Rajana Babela. Navijači Kasimpase su na pro-islamskoj strani, vole Erdogana i mrze antifašiste. Zbog toga smo neprijatelji sa njima. Takođe imamo neke konflikte sa grupama iz drugih zemalja, na primer, sa ultraškim grupama Lacija i Partizana, CSKA Moskve... Neprijatelji smo svim nacistima i white pride grupama u Evropi.

Da li ste prisutni samo na stadionima ili izlazite i na ulice?
- Teško je izražavati političke ideje na stadionu. Na primer, ako uđete na stadion sa banerom, šef policije će ga pregledati. Ako mu se ne svidi, ne možete da ga razvijete na stadionu. Morate da objasnite šta baner taj znači.
Na primer, prošle godine smo na stadion odneli baner ,,Antifa Bešiktaš“. Šef sportskog biroa nas je pitao za značenje. Rekli smo da smo mi univerzitetski studenti i da antifa znači ,,Antalya iletisim Fakultesi“ (antalijski fakultet za komunikacije) i on je tad rekao da je baner u redu i dozvolio nam da ga unesemo. Dva-tri meča smo to radili na taj način. Nakon toga, priča je postala popularna na internetu i policajci su čuli za to. Za vreme narednog meča su nam zaplenili baner i kaznili nas. Veoma je teško na stadionu razvijati banere sa otvorenom političko-ideološkom porukom. Ali na ulicama možeš da nosiš šta hoćeš. Zbog toga preferiramo da banere razvijamo na ulici.

Da li se organizujete samo oko fudbala ili imate i druge aktivnosti, akcije?

- Nismo vezani isključivo za fudbal. Uvek imamo šta da kažemo o stvarima koje se dešavaju na političkoj sceni u Turskoj. Ukoliko vlada želi da nešto učini sa nuklearnim oružjem, mi smo protiv toga.
Grupa Antifa Bešiktaš je vezana samo za Istanbul, ali je Čarsi veoma organizovana grupa i ima ljude svuda po svetu. Oni su organizovali klubove u različitim gradovima – postoje Čarsi Ankara, Čarsi Izmir, Čarsi Kipar, Čarsi Berlin, Čarsi London, Čarsi Štutgart, Čarsi Beč. Glavna grupa je u Istanbulu, i ukoliko oni organizuju neki protest u Istanbulu, druge grupe takođe protestuju u drugim gradovima.

Kako policija reaguje na vaše prisustvo na stadionima i ulicama?
- Mogu da kažem da nas se policija dosta plaši. Policija je veoma surova prema svim komunističkim i anarhističkim grupama, pa tako i prema nama.
Ukoliko navijači Bešiktaša sami protestuju, oni se trude da nas se klone. Naravno da bacaju suzavce i slično. Ali ipak ne žele da ulaze u otvoreni sukob, zato što Bešiktaš ima dvanaest miliona navijača svuda po Turskoj. Čarsi imaju na hiljade članova, i u Turskoj svi vole i veruju Čarsima. Ne plašimo se da se pobijemo sa njima, to znaju. Ukoliko pandura prebije član Čarsija u nekoj tuči, svi će misliti: ,,To je Čarsijevac, ako tuku policiju u pravu su jer su ljudi iz Čarsi ekipe dobri ljudi.“ Ali ukoliko komunistički aktivista prebije pandura većina ljudi će misliti da je reč o terorističkom ološu.
Policija zna to, i trude se da nas se klone. Vlada pokušava da nas spreči putem zakona, ali ne pomoću policije.

Kako vas vide igrači i drugi navijači Bešiktaša? Da li imate punu podršku?
- Kao što sam rekao, Bešiktaš ima dvanaest miliona navijača (od toga tri miliona u Istanbulu) i svi imaju različite političke nazore. Među Čarsima takođe postoje neke nacionalističke podgrupe. Ali svi oni poštuju ideje drugih grupa. Neki nas ne vole zato što gradimo prijateljstva sa grčkim grupama, ali mnogi od njih nas podržavaju.

Da li je AFA Bešiktaš imala bilo kakvu ulogu u ustanku u Gezi parku?
- Većina grupa, uključujući AFA Bešiktaš se pridružila ustanku pod vođstvom Čarsa.

Da li imate bilo kakvog kontakta sa antifašističkim ultrašima/militantima negde drugde ili ste izolovana grupa?
- Prijatelji smo sa mnogim grupama širom sveta. Prijatelji smo sa Paok Gate 4 (Solun, Grčka), antifašističkom grupom St. Pauli (Hamburg, Nemačka) i trudimo se da se povežemo sa grupom Celtic Green Brigade (Glazgov, Škotska). U budućnosti želimo da razvijemo antifa ultras ligu u celoj Evropi.

Tako da znate... Ako ste zainteresovani za internacionalna prijateljstva sa antifašistima pogledajte: https://www.facebook.com/BesiktasAntifa

prevedeno sa: brabantsolidarity.wordpress.com