Intervju sa članom navijačke grupe Front Commun Montreal (Montreal Impact FC, Kanada)

Severna Amerika je regija gde se fudbalska i navijačka kultura teško razvija. Sport u ovoj regiji je veoma komercijalizovan i pretvoren u pasivno posmatranje onoga šta se dešava na terenu.  Fudbal ovde nikad nije bio mnogo profitabilan i stoga je i slabo razvijen. Ako i znate dosta ultras grupa iz Meksika o grupama iz Amerike i Kanade sigurno nemate puno informacija. Tek se saznaje ponešto o nekim navijačkim grupama timova iz Portlanda, Vašingtona, Hjustona. Kanada je popularna po tome što je rodno mesto hokeja, ali, fudbalske navijačke grupe tek počinju da se pojavljuju. Ovog puta intervjuisali smo predstavnika jedne od tih grupa iz Montreala.

Reci nam nešto o tvom klubu. Kakvi su tvoji politički stavovi?

- Montreal F.C. je drugi najstariji fudbalski profesionalni tim iz Kanade i SAD, osnovan 1993. Igrao je u različitim ligama od početka, zbog toga što fudbal nikada nema stvarno stabilan status ovde.  Sada počinje dvadeseta godina od osnivanja, i druga godina u MLS-u, najvišoj ligi u Kanadi i Sjedinjenim Državama. Prilično smo poznati po tome što smo dosta strastveni, počev od naših ultrasa sve do vlasnika. Osvojili smo tri liga kupa (još uvek ne i MLS) i osam nacionalnih kupova (Voyageurs Cup), više od bilo kog drugog kanadskog tima. Poslednji Vojadžer kup su osvojili ove sezone, pobedivši naše glavne rivale, Toronto, rezultatom 6-0 kući u Montrealu, a zatim su osvojili kup pobedivši u finalu Vankuver. To je bio stvarno neverovatan početak sezone, ali sada se hlade od toga, zbog povreda i sličnih stvari, ali i dalje igraju dobro. Trenutno smo u našoj Ligi šampiona, za sada imamo jednu pobedu i dva poraza, a imamo još dve utakmice da odigramo.

Kakvi su vaši politički pogledi?

-Front Commun Montreal je navijačka grupa F.K. Montreal Impact-a (osnovan 1993, a u Mayor League Soccer je od 2012.), stvorena 2012. Inspirisani drugim internacionalnim grupama (Marselj, St.Pauli i tako dalje) i našim političkim idealima, odlučili smo da stvorimo grupu kako bismo politikalizovali kop IMFC-a. Cilj je bio da se okupimo i sastavimo grupu na jasnim političkim pozicijama: antirasističkim, antikapitalističkim, antifašističkim, feminističkim i onim koji su protiv bilo kog oblika ugnjetavanja. Članovi Front Commun Montreal-a žele da vide promene u odnosu između navijača i žele da vide da oni preuzimaju inicijativu kako bi osudili kapitalizam u fudbalskoj industriji, rasističko ili homofobno ponašanje/govor/navijačke pesme. FCM je deo logičke kritike autoriteta i zasniva se na principima direktne demokratije. FCM takođe sarađuje sa drugim grupama (UM02 i ARMS) kako bi ukazali na represiju od strane radnika obezbeđenja, administracije IMFC-a i MLS-a.

Što se tiče naših političkih pogleda, ARMS je prilično fluidan. Nikada stvarno ne naglašavamo zvanične političke stavove, i želimo to da vidimo kao jednostavno predstavljanje (onoga što bi trebalo da budu) zdravorazumske vrednosti. To uključuje suprotstavljanje bilo kom obliku diskriminacije, poput rasizma i seksizma, kao i homofobije. Poslednji baner koji smo napravili je bio baner protiv homofobije, a razvili smo ga na utakmici koja je bila u isto vreme kada i Prajd u Montrealu.

Naš tim, kao i pojedini navijači na utakmicama, ne vide zašto radimo ovo što radimo, zato što bi stadion trebalo da bude slobodan i apolitičan. Ali neki članovi iz naše grupe to vide kao nešto što moramo da radimo, zato što je apolitički kop pravo polje za razmnožavanje nekih tipova ultradesničarkih elemenata, što je počeo da bude slučaj i u Montrealu. Rešili smo da započnemo saradnju sa ARMS-om kako bismo pokazali da je Montreal počeo kao grad zasnovan na diverzitetu i toleranciji, i da je kao takav nedobrodošao za takve elemente, počev od stadiona, preko celog grada.

Takođe je veoma važno da kažemo to što kažemo uprkos tome što ljudi ne vole politiku na stadionima. Svi znaju da je sport obično oruđe kojim se ljudi sprečavaju da misle o društvenim pitanjima, kao što su i filmovi diverzija, tako da je važno da postoji prisustvo nečega na utakmicama što će ljude naterati da misle na ove probleme, jer oni ne mogu biti ignorisani.

Naš trud je usmeren na kop zbog toga što znamo da je klub samo deo biznisa. Napravili smo nekoliko banera kako bismo kritikovali homofobno ponašanje. Takođe, na utakmici koja se igrala prvog maja, imali smo baner o Svetskom danu radnika i radnica. Za jednu utakmicu smo planirali da delimo brošure u kojima kritikujemo odluke kluba: od ovog leta oni žele da se sve zastave koje se razvijaju na stadionu prethodno odobre... a ne opravdavaju našu zastavu Antifašistička akcija. Konačno, na nekim utakmicama imamo fizičke obračune sa obezbeđenjem i policijom, kada dođu na kop da ugnjetavaju ili izbace nekog.

Spomenuo bih našu podgrupu Ultras Skinhead Crew, najaktivnija je bila u periodu od 2003. do 2007, ali su se raspali. Činilo ju je oko 20 skinheda-levičara i oni su imali dobru reputaciju u tučama, čak su uspeli da izotimaju baner naših glavnih rivala.

Reci nam nešto o kanadskoj ultras sceni. Kakav je odnos između desnice i levice na stadionu?

-Kanadska ultras scena postoji samo u Montrealu. U Kanadi pored Montreala postoje samo četiri profesionalna tima (Toronto, Vankuver, Edmonton, Otava), i nijedan od njih nema ultrase. Čak i u Americi postoji samo jedna ili dve grupe koje su blizu toga da budu ultrasi. Rekao bih da su najsličniji nama u Montrealu - District Ultras iz D.C. United-a.

Nema puno onih koji imaju mentalitet ultrasa. Većina ljudi su samo veliki konzumenti svojih klubova, sa puno zvanične klupske robe, tihim pevanjem i bez mnogo strasti, osim strasti prosečnog navijača bilo gde drugde. Mnoge grupe su zapravo prilično mizerne. Na primer, postoji grupa navijača koja kači baner koji kaže ,,Dobrodošli u Plavi pakao“ ali imaju pravila protiv svojih navijača koji mašu zastavama za vreme utakmica, nije im dozvoljeno da ih koriste posle postignutog gola ili pre utakmice.

U Severnoj Americi je čudan oblik navijanja, gde grupe nisu radiklane, ne veruju u mnogo toga i često ismejavaju druge grupe zbog onoga što smatraju da je ,,suvišno“. Ali i dalje stiču nekolicinu tifoza godišnje ili koriste pirotehniku, ali sve to dok nose adidasove dresove tima od 130 dolara i slična sranja. Naročito je Sijetl takav, oni koriste pirotehniku samo van stadiona - ne žele da krše pravila.

Teško je nešto reći za celu Kanadu. Znamo za neke grupe u Sjedinjenim Državama koje se mogu identifikovati kao savezničke u političkom smislu, ali za timove u Torontu, Edmontonu i Vankuveru, mislimo da nemaju političke grupa. Takođe, ne postoji važna kultura u našoj zemlji koja osuđuje desničarske političke ideje u fudbalu. Većina grupa nije politizovana, ali neke od njih donose odluke ili imaju akcije za koje se može pretpostaviti da su načinjene sa levih političkih pozicija. Na primer, mnoge grupe zauzimaju stav protiv represije nad navijačima od strane policije i uprave MLS-a.

Nadajmo se da će se stvari popraviti i na drugim mestima, ali iskreno, sumnjam da hoće.

Što se tiče politike u Kanadi i Sjedinjenim Državama, nema mnogo političkih grupa. Ali ako ih i ima, onda su obično levičarske.

Ko su vaši neprijatelji? Koji klubovi su prema vama prijateljski nastrojeni?

- Naši glavni rival je oduvek bio Toronto. Ovo je rivalstvo koje prevazilazi timove, to je rivalstvo između gradova u skoro svakom pogledu. Nažalost, Toronto FC je već jako dugo užasno loš, što dosta umanjuje strast na derbijima. Došlo je dotle da je jedino stvarno pitanje za većinu, kada se igra protiv Toronta, ,,koliko golova ćemo im dati kada ih pobedimo?“, što je velika šteta, ako se vidi da je ovo bio najimpresivniji rival u MLS-u.

Tek treba da vidim još neku utakmicu u Severnoj Americi sa intenzivnom upotrebom pirotehnike na obe strane u isto vreme, što se dešavalo na ranijim utakmicama između Montreala i Toronta. Koliko znam, nema baš zvaničnih prijateljstava montrealske između navijačke grupe i neke druge. Znam to za ARMS, jer nismo u bratskim odnosima sa nekim drugim grupama u ovom trenutku. Ipak, imamo ok odnose sa Virage Auteuil iz Pariza, jer je jedan od naših osnivača, pre nego što se preselio ovde, bio član Tribune G. To nije baš prijateljstvo, ali ipak pratimo pomalo situaciju u Parizu.

Da li imate žene na tribini? Kako se na tribini odnosite prema seksizmu i homofobiji?

-Imamo žene u našoj grupi, a takođe i na celom montrealskom kopu. Znamo da su mnoge žene deo glavnih ultraških grupa Montreala (UM02). Kada je reč o opštoj situaciji, moramo da kažemo da su glavni deo kopa muškarci. Moramo da kritikujemo patrijarhalnu i mačo kulturu na tribinama. Na primer, prošle godine došao je lik sa lutkom na naduvavanje, kakva može da se kupi u seks šopu. On je poistovetio drugi tim sa njom. Kada smo to videli, odmah smo krenuli u akciju da bismo mu objasnili kako je ova poruka seksistička (predstavljanje protivničkog tima i protivničkih navijača kao plastične žene – objekta – koji treba jebati).

Ima žena i dece na tribinama, a takođe postoji i ženska podgrupa u okviru UM02. Žene su deo svih nivoa navijanja u Montrealu, udaraju bubnjeve ili imaju važne pozicije u gotovo svim grupama koje znam u Montrealu. Dobrodošle su u našoj sekciji, što je sjajno. Stvarno je šteta videti toliko mnogo grupa, a ponekad čak i cele lige koje su protiv toga da žene treba da podržavaju svoj grad, kao što to mogu ostali. Ono što je bitno je ljubav prema gradu, ljubav prema timu. Ne bi trebalo da je važno da li si žena, dete ili određene boje kože. Ako imaš strast, ništa drugo nije važno.

Navijanje u Severnoj Americi generalno je veoma dobro, u smislu da je protiv homofobije, i to je slučaj i ovde u Montrealu. Jedan od naših igrača je jedan od prvih u svetu koji se izjasnio povodom svoje seksualnosti, i bili smo veoma ponosni jer se u Montrealu osetio dovoljno kod kuće da bi se istovremeno izjasnio i nastavio da živi ovde i nakon završetka svoje karijere.

Diskriminacija je ista bez obzira na to ko je meta, tako da je važno za ARMS da bude protiv svih oblika iste. Srećom, nemamo mnogo problema sa seksizmom i homofobijom. Ako je i ima, najverovatnije je reč o nekoliko idiota za koje ne bi trebalo da bude mesta na našoj tribini.

A i trenutni predsednik Asocijacije navijača u Montrealu je žena, što pokazuje u kojoj meri rod nije problem na našem stadionu.

Imate li i među antifašistima homofobe i seksiste? Ili mislite da antifašistički pokret ignoriše problem žena i gejeva?

- Kada je reč o vezi antifašisti – seksisti i homofobija, smatramo da je to veliko pitanje. Naročito u fudbalskim navijačkim grupama često postoji neka vrsta muške hegemonije. Za nas to je važno pitanje i zbog toga smo i napravili baner protiv homofobije. U Montrealu, pre tri godine ako se dobro sećam, igrač se deklarisao kao gej kada je odlučio da se penzioniše. To je postalo veliko pitanje u medijima. Trenutno, stvar je u tome što ljudi misle da je zbog te situacije to pitanje zatvoreno. Ali mnogi primeri (navijačke pesme) pokazuju nam da je potrebno nastaviti sa borbom protiv homofobije i seksizma. Borba protiv seksizma je našoj grupi veoma važna. Imali smo akciju pre dve godine… otišli smo do lika koji je imao neverovatne seksističke komentare i stavove (imao je lutku na naduvavanje u obliku devojke koja je predstavljala drugi tim u njegovoj ruci (!) i uzvikivao je seksističke komentare). Takođe, na našim šalovima imamo feministički simbol. Lična privrženost antifašizmu/anarhizmu/komunizmu itd, pokazuje nam da treba da stavimo feminističke analize na važno mesto jer se one veoma često zanemaruju.

 Koliko ima nacista u Kanadi?

-Kada je reč o nacistima u Kanadi, to je dobro pitanje. Znamo da u Kvebeku postoji manja grupa koja je povezana sa neonacističkom ideologijom. Na primer, Zlatna zora ima svoj ogranak u Montrealu. Takođe, postoje neke desničarske ultranacionalističke grupe, poput Légion Nationale. Mi, a naročito neke nama prijateljske grupe (RASH Montreal, Montreal Sisterhood) uvek pazimo na te stvari. Za nas, glavno na tribini jeste da pokušamo da ljude učinimo osetljivijim i svesnijim o postojanju bilo kakvih neonacista (nacista). Ali izvan tribina, taj posao obavljaju druge grupe i mi se ponekad sastajemo sa njima da pričamo o neonacistima koje smo videli izvan i na stadionu. S obzirom na to da imamo antifašističku zastavu, ne viđamo naciste toliko često (koliko bi se moglo očekivati). Ponekad diskutujemo sa tim prijateljskim grupama o akcijama, onda kada vidimo da stavovi Montreal Impact Supporter mogu da skliznu u nešto što bi bilo i blizu neonacističke ideologije. Za sada, najveći deo neonacističkih grupa u provinciji Kvebek nije više aktivna, tako da je ponekad teško uočiti ih. Zato što deluje kao da su manje organizovani, teže je da ih pronađemo, ali znamo da su još uvek tu. Takođe, pazimo na neonaciste koji su nam poznati, za slučaj da ih vidimo na stadionu.

Reci nam nešto o svom gradu. Koliko je popularan fudbal? Da li volite hokej?

- Hokej je stvarno popularan sport ovde. Mislim da bi veliki deo populacije rekao da voli hokej, i to je verovatno razlog zbog kojeg su Montrealski Kanađani popularniji od Impact FC. Takođe, Impact FC je star tek dvadeset godina… zato je i teško porediti ih sa Montrealskim Kanađanima, koji su osnovani 1909. Bez obzira na to, mislimo da fudbal polako postaje popularniji, a IMFC je verovatno jedan od razloga. Zapravo, IMFC nije prvi profesionalni fudbalski klub. Osamdesetih je postojao klub Le Manic of Montreal (D2), a pre toga, sedamdesetih, Olympique of Montreal (D2). Postali su važni timovi za grad, naročito Le Manic, ali ne koliko IMFC danas. Bilo je potrebno dvadeset godina i tri prvenstva da bi IMFC zauzeo odgovarajuće mesto u sportskoj industriji Montreala.

Na početku, tim i vlasnik, Saputo kompanija, primali su novac od vlade provincije kako bi promovisali fudbal u provinciji. Deca i igrači-amateri su često dobijali besplatne ili jeftine karte da bi otišli na utakmicu.  Tako je klub postao popularniji i to sigurno pomaže razvoju fudbala u gradu i provinciji. U tom trenutku, tim je bio neprofitna organizacija (od 2002. do 2012.), dok je igrala u NASL/USL (D2) i to je razlog zbog kojeg im je vlada puno pomagala. S obzirom da su se izborili za MLS (D1) 2012 uložili su deo finansija u publicitet kako bi zadržali fanove. Takođe, postali su deo ekonomskog portreta grada.

Fudbal je ovde popularan, to je verovatno jedan od gradova u MLS-u u kojem je uobičajeno videti znakove o fudbalu svakog dana, ali nije ni blizu popularnosti hokeja. Ovde postoji mnogo navijača različitih timova širom sveta, tako da su oni podeljeni prema različitim stvarima, dok je tim Montreal Canadiens Hockey u centru svih sportova u gradu. Ponekad malo nervira kada se dostignuća IMFC-a ne priznaju u gradu, zato što mediji najčešće govore o hokeju, više nego o svim drugim sportovima u provinciji.

Ako ne posećuju hokejaške utakmice, članovi ARMS-a takođe idu na košarkaške utakmice lokalnog tima. Karte za te mečeve su mnogo mnogo jeftinije od karata za hokej. U Montrealu, arena za hokej je veoma popularno mesto, a cene su visoke, što je dosadno kada se poredi sa gledanjem IMFC-a sa tribine.

Na košarkaškim utakmicama barem možeš da sediš na i mašeš zastavom, ili stojiš i gledaš utakmicu, dok se svi iznerviraju ako pokušaš da stojiš na hokejaškoj utakmici, tako da je atmosfera tamo razočaravajuća.

 

 Da li često idete za gostovanja?

- Da, često putujemo na utakmice sa strane. I dalje imamo manje drumskih putovanja nego većina drugih grupa na svetu, zbog razdaljina između nas. Naš najbliži put je duži od najdužeg puta većine ljudi u Evropi, kako bih vam dao ideju o tome kako su stvari potpuno drugačije ovde u Severnoj Americi. Grupa organizuje autobuse za skoro sve ljude koji idu, ali ima sve više i više ljudi koji putuju zasebno kako bi sebi olakšali. Sedeti u autobusu deset i više sati u jednom pravcu, pa deset i više sati u drugom, odmah nakon utakmice, svakako je veliko iskustvo. Mnogo je podnošljivije kada pobedimo! :)

Možda jedino ruski navijači i još neki drugi mogu da razumeju koliko su zapravo gostujuće utakmice teške za putovanje, kada su razdaljine tako velike. Sve naše destinacije su daleko, i ne postoji realna opcija kao što je jeftini voz. Naše najbliže putovanje je bilo pet sati autobusom, a neka putovanja autobusom su neretko blizu deset sati u jednom pravcu.

Sa gostovanja; Vašington D.C.

 Da li sarađujete sa levičarskim organizacijama u Kanadi? Učestvujete u protestima?

-Grupa, Front Commun Montreal, ne učestvuje kao takva. Ali većina naših članova učestvuje u protestima protiv surovih programa, uključujući studentske proteste 2012., takođe u protestima organizovanim od strane komunista/anarhista/sindikalista. Tako se i većina članova Front Commun Montreal sreće. Ali u ovom trenutku nikada ne učestvujemo u protestima pod imenom Front Commun Montreal. Nemamo konkretno mesto u separatističkom pokretu zato što bi verovatno bilo teško da dođemo do sporazuma. Zato preferiramo da kažemo da ne sarađujemo ni sa jednim separatističkim pokretom i da to nije pitanje kojim se bavimo.

Kakve performanse organizujete tokom mečeva?

-Za utakmice smo poput svih ostalih gradova. Pokušavamo da se naše zastave stalno viju, zarad naših igrača i kako bi ih protivnici videli, pevamo glasno tokom čitavog meča. ARMS pokušava da komentariše aktuelna pitanja, bilo da je reč o prenošenju političke poruke, ili da jednostavno komentariše naš tim. Veoma je važno da budemo konstantno prisutni i da osiguramo da sve izgleda impresivno i rađeno rukom.

Imamo puno isplaniranih nabavki koje još nismo uspeli da obavimo, jer ARMS nije bio tu neko vreme. UM02 je najbolja grupa u MLS-u kada je reč o svojim performansima na utakmicama, jer jedina mesta gde se dobijaju pohvale zbog toga što ste glasni i imate impresivne performanse su grupe koje broje hiljade ljudi, dok je UM02 mnogo manja.

Tako da smo za naše performanse, izuzev toga što učestvujemo u pevanju tribina, imali nekoliko tipova akcija. Ove sezone naša grupa je nekoliko puta razvijala banere na domaćim utakmicama. Jedan u kontekstu Internacionalnog dana radnika/ca i drugi da bi osudili homofobiju (zajednički baner sa drugom grupom). Takođe, fizički smo intervenisali protiv represije koja dolazi od strane obezbeđenja i policije, koja je nekoliko puta pokušala da zabrani nekim ljudima da uđu na kop. Onda smo takođe delili letke u kojima osuđujemo represiju od strane policije i obezbeđenja. Konačno, za svaku utakmicu razvijamo antifašističku zastavu kako bismo označili svoje prisustvo, ali i da bismo, što je još važnije, učinili ljude osetljivijim na to. Takođe smo napravili šalove i majice sa političkom porukom. Na jednoj od najskorijih, može se pročitati Protiv modernog fudbala - kritikujemo kapitalizam u fudbalu.

Bez obzira na razliku u veličini, mnogi izvan Montreala su rekli da misle da je UM02 najimpresivnija grupa u MLS.

Koja su postignuća vašeg kluba?

-Kao što sam već rekao, naš klub ima puno postignuća. Samo ove godine osvojili smo Voyageurs kup i postali šampioni Kanade, po osmi put u kratkoj istoriji takmičenja. To čini Montreal najuspešnijim kanadskim timom, pored tri liga kupa i mnogo sezona završenih na prvom mestu.

Nadajmo se da će ova godina biti ta kada će IMFC osvojiti četvrtu titulu lige, iako je besmisleno da se kanadski timovi takmiče u njoj. Iako se kanadski timovi ne mogu kvalifikovati za Ligu šampiona, čak i da osvoje sve što može da se osvoji u ligi, i dalje bi bilo lepo podići taj bezvredan trofej, daleko od svih tih Amerikanaca koji su proveli godine i godine svojih života želeći ga.

Bilo bi besmisleno iz perspektive sporta, ali ja sam za sve što uznemirava užasan primer sportskog biznisa i čini tužnim navijače u zvaničnoj adidas opremi.

Mislim da bi  kup mogao da bude dobro oruđe da vrata stadiona budu otvorena, čak i ako bude loše vreme taj dan, to bi bio jedini način da Kanađani imaju bilo kakve koristi od ovog komada starog gvožđa.

Odavanje počasti Klementu Meriku, ubijenom antifašisti iz Pariza

 Šta misliš o borbi za nezavisnost Kvebeka?

-  Iako ne zauzimamo stav o tome na stadionu, mogao bih da kažem da se svi naši članovi razlikuju po tom pitanju. Što se tiče separatističkog pokreta, nemamo nikakve veze sa tim. Front Commun Montreal nema svoju poziciju u tom pitanju.

Šta znaš o ultras sceni u SAD-u?

-Ultras scena u SAD-u uglavnom ne postoji. Kao što sam već rekao, postoje ljudi koji kažu da su ultrasi, ali ne poseduju posvećenost koja ide sa tim. Ideja severnoameričke scene generalno je više uspostavljena. Davno, kada sam bio dete koje je počelo da ide na utakmice, bilo bi nemoguće zamisliti trenutke kao što je Liga šampiona sinoć (http://web.stagram.com/p/552487733486067689_16413238), što je znak kako se stvari razvijaju i rastu.

Da ste mi pre više godina rekli da će postojati ruski antifa sajt koji radi intervju o sceni u Severnoj Americi, ne bih vam verovao. Možda će stvari nastaviti da se razvijaju i više od ovog, sa novim generacijama ljudi.

To se sporije odvija ovde u Severnoj Americi, zato što ovo nije okruženje gde ljudi odrastaju podržavajući timove za koje su navijale i njihove dede, kao što je to slučaj u Evropi. Stvari su još uvek premlade.

Kada je reč o ultrassceni u SAD-u, ne znamo puno. Prvi razlog je jezik (mi govorimo francuski), a drugi to što nismo velika grupa. Takođe, primetili smo neke političke grupe, ali mislim da većina grupa u Americi, kao i u Kanadi, jesu ,,samo navijači”. Mislim, oni podržavaju tim, ali svojim akcijama ne pridodaju kritiku politike, koliko ja znam.

Videli smo neke akcije protiv homofobije i nekoliko antifašističkih zastava na tribinama, ali ne znamo zapravo ko je organizovao ove akcije.

Inače, čuli smo za nekoliko grupa koje pripadaju ultraškom pokretu, ali ne znamo šta to za njih znači i koje akcije preduzimaju u tom pravcu.

Čiju ultras scenu najviše voliš?

-Kada je reč o ultras sceni, sigurno St. Pauli, Standard Lijež (Ultras Inferno), Seltik Glazgov (Green Brigade), Bešiktaš (Čarsi) i Olimpik iz Marselja (South Winners) su takođe ultrasi koje neki od naših članova prate. Ali, ne stajemo sa tim klubovima. Hoću da kažem, takođe pratimo neke akcije navijača koji nemaju veze sa ultraškim grupama.

Šta znate o fudbalskim navijačima u Rusiji?

-Kada je reč o fudbalskim navijačima u Rusiji, ne znamo puno o tome. Možda neki članovi Front Commun Montreal-a znaju više, ali što se mene tiče, kao i većine nas, ne pratimo fudbal u Rusiji. Znam o nekim navijačima desničarima u Moskvi, ali ne puno (i ne sećam se odakle sam čuo za to).

Koji su vaši planovi za budućnost?

-Voleli bismo da uzmemo više učešća u zajednici uopšte. Važno je biti različit i pokušati sa različitim oblicima podržavanja kluba i borbe protiv diskriminacije. U navijanju i političkim pitanjima najbolje je ne navikavati se na samo jedan oblik na koji se rade stvari.

Vaše želje antifašistima u Rusiji?

-Ohrabrujem antifašiste/kinje iz Rusije da dođu i posete Montreal i da nas kontaktiraju bilo kad. Isto važi i za ruske antifašiste/kinje i pružanje podrške, naročito u vreme u kojem je tako važno boriti se protiv rastućih fašističih tendencija i moći u Rusiji.

Tako da, bez obzira da li je reč o događajima, idejama za banere i zastave ili načinima za protest, dobro je biti kreativan i pokušavati nove stvari.

Naročito je zabavno ako se pritom krše pravila na stadionu, Против современного футбола!

MONTREAL IMPACT ULTRAS 

prevedeno sa: leftsideterraces