Intervju sa članom Antifa lige Atina

Atina je mnogima poznata kao centar protesta u Evropi, gde su antifašisti i anarhisti glavna politička sila. Čak je i reč ,,anarhija“ grčkog porekla. Grčka je takođe veoma popularna po fudbalu i formirala je mnoge navijačke grupe koje podržavaju antifašističke ideje. Ovoga puta pričaćemo o jednom od projekata levičarskog pokreta u Atini, koji ima za cilj da stvori novu fudbalsku kulturu bez uticaja nacionalista i krupnog kapitala.

Reci nam kako ste osnovali Antifa ligu u Atini?
-Antifa liga je stvorena kao sportsko-politički pokret krajem 2012. godine, od strane male grupe ljudi iz šireg anarhističko-antiautoritativnog pokreta pokreta, koji vole sport, a naročito fudbal. Koncept je bio - stvaranje fudbalske lige (celosezonske) sa misijom širenja antifašizma. Svaki meč ovog takmičenja igra se u drugom delu grada (Atine). Od samog početka glavni cilj je bio širenje antifašističkih ideja i akcija u društvu preko sporta i zabave.
Kako se tribine odnose prema seksizmu? Da li imate devojke na tribinama?
-Seksizam ne postoji u našoj ideologiji i naravno da je ženama dozvoljeno da igraju u antifa ligi, ali na žalost do sada je malo njih učestvovalo, jer fudbal nije toliko popularan ženski sport. Nadamo se da će se to takođe promeniti.

Sa kojim profesionalnim ekipama sarađujete? Možda sa Asteras Exarchia-om?
-Asteras Exarchion nije profesionalni tim. Pozvali smo jednom Asteras na plej-of, prošle godine na kraju sezone, da igra kao gostujući tim, zajedno sa Autonomnim fudbalskim klubom iz Patrasa. Mi smo protiv modernog fudbala tako da svaki zvanični fudbalski klub/kompanija nije poželjan ili dobrodošao. Zbog toga mi ne želimo da sarađujemo sa profesionalnim timovima. Jedini kontakt koji smo imali je bila saradnja sa nekim antifašističkim navijačima Panatanaikosa. Saradnja je iskrsnula jer su oni bili zainteresovani prošle godine da sa nama organizuju prvi krug prvog plej-ofa Antifa lige. Zajednička tema koja nas je i spojila bila je promocija antifašističkih ideja u društvu, a ne fudbalskog kluba Panatanaikos.

Reci nam nešto o gradu Atini. Koje su fudbalske tradicije u tvom gradu?
- Volimo naš grad, ali smo se totalno zaljubili u njega dok je bio u plamenu! Postoji fudbalska tradicija u Atini, fudbal je veoma popularan među svim generacijama, ali na žalost se nije proširio toliko po ulicama, parkovima itd.

Kakvi su vaši politički pogledi?
-Mi smo anarhisti, antifašisti i antiautoritarci.

Odakle je došao novac za osnivanje Lige?
-To je samoorganizovana liga, stoga svi doprinosimo iz naših sopstvenih džepova. Na svakom meču postoji kutija za donaciju, gde, ako želiš, možeš da podržiš ligu finansijski. Kada imamo više novca nego što nam je potrebno za ligu diskutujemo i odlučujemo za koji politički cilj će otići taj višak.

Šta mislite o komercijalnom fudbalu? Da li je ekonomska kriza pogodila grčki fudbal?
-Ne marimo ako je truo sistem grčkog fudbala slomljen ekonomskom krizom. Sa druge strane, čak i u teškoj ekonomskoj krizi, gde ljudi nemaju osnovnog da prežive, ne možemo da ignorišemo to što i dalje ima korumpiranih bogatih biznismena koji poseduju najveće profesionalne fudbalske klubove. Borimo se kako bismo stvorili novo društvo na ruinama sadašnjeg, i time i novi fudbal koji neće da ima ništa sa današnim fudbalom.

Da li trenutno ima mnogo navijača-fašista u Grčkoj? Da li vas napadaju?
-Postoje male grupe fašističkih navijača, ali nedostaje im moć da stvaraju bilo kakve probleme ili da nas napadaju. Bilo je nekoliko manjih fašističkih napada, naročito posle utakmica grčke reprezentacije.

Pričaj nam o grčkoj ultras sceni. Kakav je odnos između desničara i levičara na tribini? Koliko često se sukobljavate?
-U Grčkoj postoji dosta tuča huligana i generalno, puno nasilja na i izvan terena, između navijača različitih fudbalskih klubova, što se ponekad završi i ubistvom. Za nas neprijatelji nisu boje ili zastave i simboli kluba, već država i kapitalizam. Sigurni smo da država profitira od trenutnog huliganizma tako što koristi specifično nasilje među navijačima da kontroliše i manipuliše besom nižih društvenih klasa i da, sa druge strane, skrene ljudima pažnju sa pravih, državom stvorenih, problema. Na taj način oni i ubeđuju ljude da prihvate više policijske brutalnosti, kako bi bili sigurni. Na stadionima možeš naći antifašiste i fašiste, levičare i desničare. Kao što znaš, fašističke ideje su u Grčkoj zbog ekonomske krize cvetale tokom poslednjih godina i to je takođe vidljivo i na stadionima. Iako je publika većine fudbalskih klubova zvanično apolitična, u zadnje vreme na mnogim mečevima ima dosta antifašista i banera sa radikalnim porukama.

U Grčkoj vladaju strogi zakoni za navijače i fudbalske klubove? Da li se sukobljavate sa pandurima? Da li je potrebna dozvola da se osnuje liga?
-Represija je u porastu. Pored toga, stalne su tuče između navijača i policije. Ne tražimo nikakve dozvole da koristimo bilo šta jer sve već poseduje narod. Inspirisani smo sloganom ,,uzeti život u svoje ruke“.

Kakav je vaš odnos sa radikalnim navijačkim grupama (radical fans united)?
-Nemamo nikakve saradnje sa radikalnim navijačima. Imamo drugačiji koncept, bez ultraških karakteristika, iako je RFU pokret viđen kao pozitivan korak i s vremena na vreme se pojavljuju članci o Antifa ligi na njihovom sajtu.

Koliko košta ulaznica za utakmicu? Da li plaćate da iznajmite teren?
-Nije  potrebna nikakva naknada za bilo koju utakmicu atinske Antifa lige. Ne iznajmljujemo terene jer koristimo javne površine koje možemo da re-okupiramo i koristimo kako bi udahnuli život komšiluku.

Da li sarađujete sa drugim društvenim projektima?
-U nekim slučajevima Antifa liga organizuje mečeve sa antifašističkim pokretima, skvotovima i društvenim centrima. Svaki tim je odgovoran da jednom organizuje mečeve Antifa lige u svom komšiluku, a za uzvrat taj tim može da organizuje različite antifašističke – antikapitalističke – antidržavne ili pak neke zabavne akcije uporedo sa fudbalskim mečevima. Uvek ima muzike, flajera i tekstova političke sadržine koji se dele ljudima koji dolaze da gledaju. Druge paralelne akcije mogu da budu kolektivna kuhinja, štandovi za razmenu, živa svirka (ako ne uživo, muzika se sve vreme pušta), grafiti, stensil radionice i sve ostalo što tim koji je domaćin može da smisli. Jedina sigurna stvar je sto pun narandži i voćnih sokova! :)

Koliko klubova igra u vašoj ligi? Kako uključujete nove timove u takmičenje?
-Antifa liga je liga tj. šampionat koji traje celu sezonu (svaki tim igra sa svakim, 3 poena je pobeda, 1 je nerešeno i 0 poraz), znači nije kup takmičenje gde se igraju nokaut mečevi tokom jednog ili dva dana. U prvoj sezoni atinske Antifa lige, učestvovalo je devet timova, dakle devet dana su se igrali mečevi
(4 utakmice svakog dana kada se igraju mečevi i jedan tim koji se odmara). Na kraju sezone imamo plej of sa dodatna dva dana (dve nokaut runde, dva dana za redom). U prvoj rundi imamo 4 meča (prvi protiv osmih, drugi protiv sedmih, treći protiv šestih, četvrti protiv petih)  i pobednici prelaze u drugu rundu sa polufinalima i finalom.
Ove godine Antifa liga ima 13 timova, sezona je počela 9. mart 2014. u Egaleu, a organizator je tim Zapatero junajted. Timovi koji su zainteresovani da učestvuju u Antifa ligi  mogu da prijave svoju registraciju preko mejla mesec dana pre početka lige. Posle toga, održava se zbor sa svim trenutno registrovanim timovima kako bi se sve potvrdilo i osiguralo da će celu sezonu svi timovi da odgovorno i ozbiljno prate projekat, u skladu sa osobinama i filozofijom lige.

 Šta dajete kao nagradu pobednicima takmičenja?
-U Antifa ligi smo sigurni u jednu stvar, da u njoj za takmičenje nema mesta kao i to da stvarno ne volimo ,,svetlucave“, skupe nagrade. ,,Nagrada“ za sve učesnike je stvarni i aktivni proces razvijanja igre, informisanje društva i širenje naših ideja, kao i veze koje se stvaraju kroz kooperativni sport i radost koju nam ova dela donose. Borba protiv fašizma nama je najznačajnija nagrada.
Iako timovi uvek na šaljiv način daju najrazličitije predloge za nagrade, jedina nagrada do sada je mogućnost da se zezamo.
Baner Antifa lige je bio nagrada prošle godine. Prva Antifa liga, iako eksperimentalna, bila je prilično uspešna. Timovi su davno, zajedno sa navijačima, shvatili koncept Antifa lige i podržali ga.

Da li ima drugih gradova u Grčkoj sa sličnim inicijativama? Možda u Patrasu, Solun?
-Ne postoji nešto slično Antifa ligi u drugim gradovima ili bilo gde na svetu, koliko ja znam. Postoje antifašistička kup takmičenja u drugim grčkim gradovima koja maksimalno traju 2 dana.

Kakav je vaš odnos prema alkoholu i marihuani?
-Nismo protiv alkohola i marihune, ali smo protiv konstantne konzumacije istih. Odlučili smo da alkohol nije dozvoljen tokom mečeva, ali se svež sok od narandže vidi kao simbolični akt. Takođe, mi mislimo da nema svrhe služiti alkohol u podne i u isto vreme promovisati sport u komšiluku koji je pun dece. Sa druge strane, svako ko veruje u cilj naše lige slobodan je da čini šta ona/on želi.

Šta mislite o ubistvu Pavlosa Fisasa?
-Pisali smo tekst o tome ("Slomite fašiste u svakom delu grada").

,,Pavlos Fyssas - Killah P je ubijen od strane prokletih ubica Zlatne Zore na čelu i sa ciljem pokrića grčke policije, u sredu 18. septembra 2013. Još jednom ubice su delovale bez smetnji policije – uz njihovo učestvovanje. Pavlos je žrtvovan kao neprijatelj nacista zbog poruka njegovih pesama i zbog njegovog generalnog stava prema fašizmu. Fašističke akcije su prikrivene zajedničkim obrocima ,,samo za Grke” i glupim PR trikovima, dok istovremeno fašističke akcije uključuju prebijanja, napade noževima i ubistva imigranata, napade na radnike i socijalne aktiviste.
Oni napadaju sve koji su drugačiji od njih, sve koji stoje protiv sistema siromaštva i kapitalističke brutalnosti, napadaju društvene centre i slobodne prostore poput skvotova i autonomnih prostora za sastanke, i to čine uz pomoć države, kako bi suzbili sve aktivnosti protiv sistema. Fašisti idu ruku pod ruku sa državom, čak i više od toga, fašisti podržavaju državu tamo gde je država nesposobna da implementira i ostvari ciljeve svojih desničarkih političkih agendi. Koncentracioni logori, zatvori, torture i prebijanja imigranata u zatvorima demokratije, uništavanje socijalne države i prava radnika nisu dovoljna državi, pa su u tom trenutku neonacisti uvek tamo kao oruđe države, kako bi još dublje zabili nož, do potpunog siromaštva i ropstva lokalnom i inostranom kapitalu. Jasno nam je da svaki put kada je demokratija nemoćna da prevaziđe i kontoliše narod postoji ,,Zlatna Zora” duboko u korenima i duši državnih mehanizama, koji su spremni da urade prljavi posao za njih. Sada, posle političkog ubistva Pavlosa Fisasa, reakcije vlade i državnih mehanizama su pokušaji da se umanji moć njihovih političkih partnera, kako bi manipulisali i sakrili istinu od mejnstrim glasača. Ovoga puta država je izabrala da koristi ,,Zlatnu Zoru” kako bi oslabila antifašistički pokret i istovremeno ga kontrolisala, koristeći medije za propagandu koja je zasnovana na njihovim interesima, i dobro poznatoj strategiji korišćenja teorije ,,dva ekstrema” (fašisti-antifašisti), gde je svako ko je protiv njihovog glupog sistema ili jednak fašistima ili terorista. Svrha ovog smešnog cirkusa lokalne vlade nudi im i legalno i javno pokriće da na svaki mogući način nastave svoje napade na socijalni bunt. Ali oni to planiraju bez nas. Mi ćemo odgovoriti na njihove napade, na svaki mogući način. Nećemo dati svoje živote za njihove neljudske strategije. Naše oružje je samoorganizacija, solidarnost i strast ka slobodi i jednakosti. Nećemo prestati da se borimo sve dok svi kapitalistički i državni planovi ne nestanu.
,,MI NE ZABORAVLJAMO – MI NE OPRAŠTAMO
BORBENI ANTIFAŠIZAM SVUDA I ZAUVEK”

Da li sarađujete sa antifašistima iz drugih zemalja?
-Ne još, ali bismo voleli.

Kako se nosite sa rukovođenjem lige?
-Razgovori i diskusije se odvijaju u horizontalnim procesima, sa dijalektima i dijalozima kao našim glavnim oruđem.

Kako ljudi saznaju za vašu ligu?
-Pre svega imamo internet blog (http://antifaleague.espivblogs.net/).
Dalje, za svaku utakmicu pravimo plakate koje lepimo po gradu, a promovišemo ih i preko interneta (blogova, društvenih kontra-info media i tako dalje).

Koliko ljudi posećuje utakmice?
-Oko 150, ali sve ih je više i više svaki put.

Da li sarađujete sa organizacijama koje se bave izbeglicama i imigranatima?
-Ne, ne sarađujemo sa tim organizacijama, ali sarađujemo sa samim izbeglicama i imigrantima. Imamo čast da u ovogodišnjoj Antifa ligi učestvuje fudbalski tim izbeglica (iz različitih afričkih zemalja).

Šta mislite o ruskim navijačima?
-Ne znamo mnogo o navijačkoj sceni u Rusiji (osim nekih tuča između navijača-huligana), ali bismo voleli da nas informišete o tamošnjoj situaciji.

Reci nam nešto za kraj.
-Voleli bismo da raširimo ideju Antifa lige i pružimo primer drugim ljudima da stvore takve lige, zašto da ne, i na globalnom nivou. Voleli bismo da nam pričate o sebi i uslovima u vašim zemljama u vezi sa fašizmom i antifašizmom, i kako to utiče na fudbal.
NAJLEPŠE ŽELJE, ekipa Antifa lige!

preuzeto sa: BlogTiPomogo