Stadioni poručuju "IZBEGLICE DOBRODOŠLE!"

Bayern Munich

Borussia Dortmund

Hamburger SV

Fortuna Dusseldorf

SV Werder Bremen

SV Werder Bremen

SV Werder Bremen

Sankt Pauli

Sankt Pauli

Hertha Berlin

Greuther Furth

FC Celtic

Iraklis 1908

NK Zagreb 041

1. Pozdrav, hvala vam što ste pristali na ovaj intervju!

Drugi put po redu vas intervjuišemo, a razlog za to je osnivanje vašeg fudbalskog kluba „NK Zagreb 041“, recite nam nešto više o tome.

Ma jednostavno nam je svima prekipjelo gledati sve ono što se događa u našem profesionalnom nogometu i u našem klubu NK Zagreb. Sve to skupa nema nikakve veze sa sportom, sa fairplayem, sa ljudskim vrijednostima poštenja, solidarnosti, tolerancije, participacije u lokalnoj zajednici. Ne da nismo imali nikakav utjecaj u oblikovanju klupske budućnosti nego su nam iz vodstva kluba kao navijačkoj grupi stalno podmetali klipove pod noge, prijetili nam i omalovažavali nas, sve s ciljem da ono malo kritičnih glasova koji bi mogli prokazati njihove mutne igre ušutkaju.

Zaključili smo da onaj ko dira u govno i sam smrdi, odlučili da nam to u životu ne treba, da se želimo vratiti nogometu i da mi sami možemo stvoriti ono što naš bivši klub nije uspio na način da preuzmemo stvari u svoje ruke i da gradimo, a ne sudjelujemo u destrukciji.

2. U kojoj ligi igra „NK Zagreb 041“, da li je tim sastavljen od profesionalnih fudbalera i gde se nalazi stadion - igralište?

041 će igrati u najnižem, šestom rangu natjecanja, odnosno 3. Zagrebačkoj nogometnoj ligi. Profesionalnih igrača nemamo, a koliko znamo nijedan drugi klub u ligi ih nema. Igralište je u Dugavama, dijelu Novog Zagreba i uzimamo ga u najam od lokalnog niželigaškog kluba.

3. Kako je protekao prvi trening i gde je održan?

Prvi trening protekao je u hvatanju daha i suočavanju svih nas sa činjenicom da nemamo kondicije za zadnju ligu. Inače je važno reći da od samog početka s nama treniraju i azilanti iz afričkih i azijskih zemalja s kojima već par godina surađujemo preko udruge Centar za mirovne studije. Plan je svakako da ovi dečki budu i službeni igrači našeg kluba, ali tu ćemo voditi pravnu borbu s HNS-om oko njihove registracije. Treba napomenuti da je naš trener Nigerijac Celestin koji je dobio azil, a riječ je o bivšem profesionalnom nogometašu

(http://www.telegram.hr/price/ovo-je-celestine-nas-najnoviji-sugradanin-jedan-je-od-samo-3-ljudi-koji-dobiju-azil-u-hrvatskoj/).

4. Šta označavaju cifre „041“ u nazivu kluba?

To je stari, čitaj jugoslavenski pozivni broj za Zagreb. Također to je nekada bio i jedan od simbola grada, koji polako želimo povratiti. Kao i boje zagrebačke univezijade i popularnog zagija. Neki nostalgični moment prema klubu i gradu kakav je nekada bio.

Naravno, NK Zagreb postoji više od 100 godina i sigurno da je kao klub posjedovao više identiteta, a njegovo zlatno doba, a rekli bismo i zlatno doba našeg grada, bar iz perspektive naših života jesu te sedamdesete i osamdesete godine 20-og stoljeća, a taj 041 odličan je simbol tih godina, ovjekovječen kroz pjesme i opću kulturu Zagrepčana.

5. U početku ste pratili oba NK Zagreb, kada ste odlučili da više ne idete na utakmice (Medićevog) NK Zagreb?

Točnije rečeno NK Zagreb organizirano pratimo od 89. Godine, a udruga navijača postoji od 99. Više generacija... se izrečeno u zadnjoj suradnji Leve tribine i anđela. NK Zagreb 041 osnovali smo prije 7 mjeseci, a formalnu odluku da više ne pratimo sad već bivši klub donijeli smo ovog ožujka na skupštini Bijelih anđela. Iako nam je svima od prve pojave te ideje bilo jasno da nećemo gurati paralelnu priču i da je 041 naše dijete i naša budućnost.

6. Koliko je utakmica odigrao „NK Zagreb 041“ do sada?

Kako je iza nas tek nekih 60ak dana treninga, još nismo odigrali ni pravu prijateljsku tekmu. Samo nekoliko sa niželigašima koje bi se mogle ubrojati u sparing utakmice. Službena sezona počinje u rujnu, pa očekujemo da početkom kolovoza krenu prve utakmice.

7. Da li su organi (ne)reda (policija) prisutni na mečevima vaših ljubimaca i da li vrše represivne metode nad vama?

Ima li policije na tekmama zadnje lige i kakve su im represivne navike u tom rangu natjecanja, vidjet ćemo kad lopta krene s centra.

8. Kako su “HNS” (Hrvatski Nogometni Savez) i ostala banda reagovali na osnivanje jednog ovakvog fudbalskog kluba?

Nikako. Nismo ni očekivali reakciju od strane nogometnih tijela. Previše su zauzeti davanjem podrške Seppu Blatteru.

9. Da li je vaš klub naišao na pažnju mas medija

(televizijske i radio stanice, dnevni listovi – novine…)?

S medijske strane bilo je dosta pažnje. Odradilo se mnogo intervjua za sve tipove medija koje ste spomenuli u pitanju, a naravno i za internetske medije. Moramo reći da medijska pažnja je često jako zajebana stvar, ne samo zato što oduzima vrijeme u kojem bismo se mogli baviti nekim drugim stvarima vezanim uz klub nego i mediji mogu neku priču prikazati u drugačijem svjetlu od onog što je stvarno.

Normalno je da medije zanimamo zbog te različitosti jer idemo kontra struje i ustaljenih vrijednosti, ali nas ta pažnja opterećuje. Naravno, ima ok medija (portal Lupiga, novine Novi list, Novosti itd.) koji nam mogu pomoći da istaknemo pozitivu naše priče i populariziramo 041.

10. „NK Zagreb 041“ je dobio Fb. stranicu (https://www.facebook.com/nkzagreb041?fref=ts ), da li postoje planovi da se pokrene sajt ili blog preko koga se šira populacija može informisati o aktuelnostima u klubu?

Sajt ćemo definitivno pokrenuti, i to početkom srpnja. www.nkzagreb041.hr

11. Od osnivanja kluba 01.12.2014. navijačka grupa „White Angels Zagreb“ – „Bijeli Anđeli“ učestvovala je u više manifestacija, neke od njih su: „Benefit parti za klub“, kao i „Brcnimo rasizem“ (Šutnimo rasizam) koji se 24. i 25. aprila održao u Ljubljani po treći put, kako je sve proteklo?

Benefit za klub bio je organiziran od strane kluba i prikupljali smo novac za klupsku blagajnu. Usput smo imali i odličnu žurku uz izložbu preko stotinu navijačkih šalova i šalova nogometnih klubova i karaoke. Za Sloveniju i njihov Brcnimo rasizam možemo samo reći i čestitati organizatorima, iako i sami nešto slično na godišnjoj bazi radimo u Zagrebu. U svakom slučaju lokalni slovenski skvot Socialni center Rog nam se kao kolektiv učlanio u klub. Postajemo fronta.

12. Da li je ekipa „Bijelih Anđela“ uzela učešća u organizaciji „Antifa Night“-a koji se tradicionalno održao po šesti put povodom 70. godina oslobođenja Zagreba od naci-fašističke okupacije?

Uvijek smo uz MAZovce (prije Mladi antifašisti Zagreba, sada Mreža antifašistkinja Zagreba) pa tako i ove godine. Kako mi i sami krajem godine organiziramo svoj koncert "Night of the Angels" naši kontakti s bendovima i mjestima za održavanje koncerata su dobra prilika da se razmijene iskustva. Neki od nas su dobri u kuhanju graha i tu smo se dosta iskazali na ovogodišnjem Antifa nightu.

Ove godine je čitav događaj odrađen vrhunski, sa paljenjem tradicionalnog krijesa na rijeci Savi i koncertom sa headlinerima Oi Polloi i našim članovima, antifa hip hoperima Fetbojsima.

Najvažnije je da se paljenjem krijesa privuklo jako mnogo roditelja s djecom, da je cijela atmosfera bila jako prijateljska i obiteljska, (za razliku od naprimjer koncerata prije 5-6 godina kada je bilo više policije od sudionika,  a mladi desničari su u "hrabrim" grupama od njih 20 iza grmlja čekali antifašiste) što znači da su Zagrepčani počeli izlaziti iz ormara što se tiče antifašizma. Bilo je i vrijeme.

13. Ekipa „Leve Tribine“ želi puno uspeha vašem novom klubu, istrajte u borbi

PROTIV MODERNOG FUDBALA, fudbalske mafije, nacističkog šljama i ostalih društvenih parazita!

Hvala vam od srca. Ma i jedna osoba kojoj kroz djelovanje kluba pomognemo, jedan klinac koji zbog nas počne razmišljati o svijetu oko sebe, znak su da smo uspjeli. A rezultati kluba: nekad dobiješ, nekad izgubiš. To prepustimo nogometnoj lopti.

14. Neka poruka za kraj?

Pozivamo sve čitatelje Leve tribine da nam se jave preko fb-a , a uskoro i weba, pa da krajem ljeta dođete na našu prvu službenu utakmicu.

Rayo Vallecano 1924 - 2015

Ove godine obeležava se 91. godina postojanja fudbalskog kluba Rayo Vallecano. 

Jedan španski prvoligaš igraće u dresu duginih boja, kažu da su se odlučili na hrabri put!

Rayo Vallecano će nositi simbol homoseksualne zajednice

 

Španski fudbalski prvoligaš Rayo Vallecano sledeće sezone će imati crne rezervne dresove sa duginim prugama, simbolom homoseksualne zajednice, što je prvi takav slučaj u profesionalnom fudbalu koji bi mogao izazvati polemike.

Vallecas nikada nije bio konvencionalni klub. Prošle godine je spasio 85-godišnju staricu iz kvarta koju je banka zbog sinovljevog duga nameravala izbaciti na ulicu.
Starica je zatim polovinu prikupljenog novca, oko 10.000 eura, poslala deci bolesnog Wilfreda Agbonavbare, bivšeg vratara Rayo Vallecana , kako bi došla iz Nigerije u Španiju i sa njim provela poslednje trenutke pre nego što je umro od raka.
U sredu je Rayo poput munje, baš kao što mu i ime znači, iznenadio dizajnom novih dresova. Zajedno sa španskim proizvođačem sportske opreme Kelme predstavio je nove dresove uz poruku: “Rayo Vallecano sa anonimnim junacima”.

Rezervni dres sa duginim bojama

Osnovna klupska boja i dalje će biti tradicionalno bela sa crvenom prugom, ali rezervni dres, crni sa duginim prugama, izazvao je čuđenje, a po objašnjenu kluba svaka od tih boja ima posebno značenje.
Crvena je za one koji se bore protiv side, narandžasta za one koji se bore za uključivanje u društvo osoba s posebnim potrebama, žuta je za one koji nikada ne gube nadu, zelena za borce za zaštitu životne sredine, plava za one koji se bore protiv zlostavljanja dece dok je ružičasta za sve koji se bore protiv nasilja nad ženama, odnosno nad muškarcima. Sve pruge zajedno posvećene su borbi protiv diskriminacije homoseksualaca.
Sedam eura od prodaje svakog takvog dresa deli će udruženja koja se bore za navedene ciljeve. “Znamo da bi moglo biti kritika. Niti jedan profesionalni klub, u niti jednoj profesionalnoj ligi do sad’ se nije usudio ovo učiniti”, izjavio je predsednik kluba Martin Presa koji je prošle godine bio izviždan na svakoj domaćoj utakmici.

Odlučili se na hrabri put

“Trebalo je biti hrabar i učiniti korak napred. Mogli smo nastaviti komotnim putem no odlučili smo se za hrabri put”, rekao je Presa napomenuvši da će treći komplet dresova biti sivi sa ružičastom prugom u čast boraca protiv raka.

Premda se Rayo Vallecano već duže vreme suočava sa finansijskim poteškoćama, pri čemu mu je pretilo i gašenje, njegova darežljivost ovde se ne završava jer svaki euro od članske iskaznice te osam eura od simpatizerskih iskaznica ide u solidarne svrhe.
“Imamo malo novca no veliku volju za pomaganjem i želimo biti uz one kojima je potrebna pomoć, biti uz društvo u kome živimo”, rekao je predsednik.
Rayo Vallecana, čija je publika tradicionalno levo nastrojena, prošlogodišnju sezonu je završio na 11. mestu u prvenstvu boreći se do samog kraja za mesto koje vodi u Evro ligu. Ovo leto bi, baš kao i prošlo, trebao dovesti 12 ili 13 novih igrača, uglavnom slobodnih ili pozajmljenih.
To će klubu biti šesta uzastopna sezona u prvoj ligi, a ugovore su produžili trener Paco Jemez i sportski direktor Felipe Minambres iako je njihov ostanak donedavno bio neizvestan.

Predstavljanje dresa na dan gej parade

Novi dresovi predstavljeni su istog dana kada je u Madridu održana gej parada. Stranka levog centra PSOE, koja se nalazi u opoziciji, pre deset godina je legalizovala homoseksualne brakove u Španiji, a tadašnji premijer José Luis Rodríguez Zapatero ove sedmice sa članovima stranke obeležio je taj događaj.

Srećno!

United of Manchester nastavlja da korača ka snovima!

Fudbalski klub Junajted of Mančester, osnovan 2005. od strane navijača Mančester junajteda koji se nisu složili sa prodajom slavnog kluba Amerikancu Malkolmu Glejzeru, napravio je novi podvig. Krenuo je iz desete lige i ove sedmice je posle novog koraka - dospeo među šestoligaše.

Fotografija nastala minule noći, kada se slavila šampionska titula. Treća u desetogodišnjoj istoriji kluba, a četvrto probijanje u viši rang...

Kada je počeo sa radom, činili su ga isključivo amateri, pa su u njemu igrali šofer, službenici i keramičari, a kada su uveli i polu-profesionalce, njihova najveća plata u klubu bila je 100 funti nedeljno. Sada imaju nove snove, jer su mnoge od njih - već ostvarili.
Tim koji je zbog ljubavi svojih članova nazvan i “mali Mančester” uspeo je da u svoje prve tri sezone prebrodi tri ranga takmičenja, ali je onda tavorio u sedmoj ligi, polu-profesionalnoj. U njoj je bio čas šesti, čas 13, da bi pre tri godine, dok je klub organizaciono rastao, počeo da se probija ka vrhu. Bio je u proleće 2013. treći, u proleće 2014. drugi, a po prvi put ove srede njegovi članovi mogu da kažu: "Šampioni smo sedme lige!". I jesu.
U utorak uveče pobedili su Stourbridž sa 1:0 pred 3.588 svojih navijača, sa kojima su i proslavili istorijski uspeh. A imaju ih oni nekoliko već, i pre ovog odlaska na nedostižnih "+5" uoči poslednjeg kola.
“Navijački Mančester” je želeo da, "jednog dana, kada bude prikupio novac" izgradi stadion u Njuton Hitu, na mestu na kome je pre više od 130 godina prvu utakmicu odigrao Mančester junajted. Taman kada su stvari počele da se dešavaju u tom pravcu, grad je odustao od podrške, mada su čelnici Mančestera najavili da bi mogli da pomognu izgradnju na nekom drugom mestu. Sad, da li je to bilo da se ovaj novi klub ne bi tako olako dovodio u vezu sa onim slavnim Junajtedom, ne znamo, ali - "Junajted of Mančester" je nastavljao da živi. I da sanja. Svaki član je dužan da plati godišnju članarinu od 12 funti. To je oko 17 evra. Toliko mora da plati, a koliko će još da doda, kao donaciju, na svakome je da odluči. No, koliko god da pokloni klubu, jedan član i dalje ima samo jedan glas kada se održavaju sastanci. Upravu čine njih 11 (pravi tim), koje ostali članovi kluba prethodno izaberu. Plaćeni su samo izvršni direktor i sekretar kluba.
Sam klub počiva i na sledećim principima:
 

• Klub razvija snažne veze sa lokalnom zajednicom, želeći da bude dostupan svima, a da pritom nikoga ne diskriminiše
• Klub se trudi da, kada je god to moguće, izbegne komercijalizam
• Klub pristaje na sponzorske ugovore, ali ne i da sponzorski logo bude na dresovima
• Klub je neprofitna organizacija

Uz takve principe, Junajted of Mančester je igrao na terenu, a van njega se uspravljao sve više. Umesto Njuton Hita, izgradnja stadiona za oko 4.500 ljudi počela je na poljani koju je Ser Edvard Tutal Brodharst poklonio 1920. u znak pobede u Prvom svetskom ratu. I, izgrađen je taj "Brodharst park", jer su navijači sakupili više od pet i po miliona funti, što putem svojih deonica, što preko razvojnih fondova, što preko skupštine grada, čak i putem jednog ozbiljnog zajma.
 
I, tako, korak po korak, ka snovima se ide.

FC UNITED OF MANCHESTER

Mančester Junajted je ove sezone osvojio prvenstvo Engleske kao i Ligu šampiona ali čini se da iz godine
u godinu gubi ono što je ipak bitnije od toga, nešto što se novcem ne može kupiti, a to su navijači, bar oni najverniji i najzagriženiji. Kupovina kluba od strane američkog milionera Malkom Glejzera je navela revoltirane navijače da osnuju svoj klub u kome će se ceniti prave vrednosti, u kojem će se misliti na navijače! Razloga za napuštanje Old Traforda ima dosta, od cena godišnjih karata (koje rastu svake sezone), astronomskih plata igrača pa sve do loše atmosfere na tribinama, na kojima je čak i zabranjeno stajati! Modernizacija fudbala je sve uništila, a to su na svojoj koži prvi osetili navijači najvećih klubova. Jednostavno oni više nisu osećali da je to njihov Junajted, previše stvari ih je odbijalo i teralo sa stadiona. Kako bi ponovo osetili tu magiju koja ih je godinama vukla na tribine osnovali su svoj klub, United of Manchester. Klub je osnovan 2005. godine, a preko hiljadu ljudi je učestvovalo u prikupljanju sredstva za pokretanje cele priče. Organizovan je veliki trening za sve zainteresovane da igraju za klub, pojavilo se preko devetstotina igrača od kojih je sedamnaest izabrano za prvi tim. Za svega nekoliko meseci, broj finansijera se povećao na četiri hiljade pa je na računu u banci prikupljeno čak sto hiljada funti. Svoju prvu sezonu su odigrali u poslednjoj, desetoj, ligi. Utakmice su igrali na iznajmljenom terenu Burija nadomak Mančestera. U prvoj sezoni prosečna posećenost je bila oko dve hiljade. Osvojeno je prvo mesto, a na proslavi titule prisustvovalo je preko pet hiljada navijača. I u naredne dve sezone su uspeli da obezbede plasman u viši rang tako da ovu sezonu počinju u sedmoj ligi. United of Manchester nije napredovao samo po ligama, i klub je iz godine u godinu bio sve ozbiljniji. Sada poseduje svoju internet prezentaciju kao i svoju TV stanicu, broj navijača koji prate klub se konstanto povećava, privukli su dosta sponzora, ali po ustavu kluba nema nikakvih natpisa na dresovima.Pored ovoga u ustavu još stoji i da će se uprava maksimalno boriti protiv komercijalizacije kluba, da će ostati neprofitno preduzeće i da će se karte uvek prodavati po pristupačnim cenama. Što se navijača tiče, oni uživaju u svom klubu, i slobodno se može reći da žive navijački san jer su oni klub, svaki od njih ima udela u funkcionisanju kluba i svačiji glas se uzima u obzir prilikom donošenja bitnijih odluka. Urađeno je dosta zastava, peva se devedeset minuta, prati se klub gde god da ide, među njima ima i mladih i starih, napravljena je jedna porodična atmosfera na tribinama. Pričamo sa Lijem, jednim od strastvenijih navijača što dovoljno govori njegov nadimak na tribini – ''Passion''. N.I.N.: Koji su glavni razlozi za napuštanje Old Traforda?

Lee: Mnogi tvrde da je glavni razlog za osnivanje našeg kluba kupovina Mančestera od strane Glejzera međutim nisu u pravu, to je samo bila kap koja je prelila čašu. Nezadovoljstvo traje godinama, smučilo nam se više da plaćamo papreno skupe ulaznice, da smo primorani da sedimo, da prisustvujemo pozorišnoj atmosferi, mi to ne želimo! Mnogi imaju neke svoje privatne razloge zašto više ne žele da prate Mančester Junajted, neki recimo ne žele da daju ni funtu Malkomu Glejzeru, mnogi su oduševljeni atmosferom na našim tekmama atmosferom koja je nezamisliva za Old Traford. Mogu vam reći da sa nama idu i ljudi koji su odavno prestali da idu na Mančester, mnogo pre Glejzera, naša priča ih je vratila na tribine! Svake sezone sve više i više ljudi ne mogu da priušte sezonsku kartu za old traford čija se cena povećava svake godine, to su najvatreniji navijači i sve ih je manje na velikom stadionu. Upravi to nije problem, jer kako je klub postao globalni brend nije problem napuniti tribine ali sastav tih tribina je sve lošiji i lošiji.
N.I.N.: Čuli smo pesmu pesmu za Rio Ferdinanda...
Lee: Da, taj čovek nema obraz. Mrzimo ga! Kada je produžio ugovor, bukvalno je ucenjivao klub i tražio astronomske cifre iako smo ga i mi i taj klub podržali i bili uz njega duž osmomesečne zabrane zbog sumnje da je koristio doping. Nezahvalno đubre!
N.I.N.: Da li neki od vas i dalje idu na Old Traford? Da li se putuje na gostovanja sa Mančesterom?
Lee: Među nama svakako ima onih koji prate oba kluba ali njih je jako malo, a i oni retko idu na domaće tekme, uglavnom posećuju gostovanja kako po Engleskoj tako i po Evropi. Jezgro ekipe prati samo FKUM.
N.I.N.: Reci nam nešto o atmosferi koja vlada na vašim utakmicama?
Lee: Atmosfera je sjajna i što je najvažnije kako vreme odmiče ona postaje sve bolja i bolja! Sada se svi međusobno znamo, svi smo jedna velika porodica. Duž cele utakmice se stoji na nogama i svakog trenutka pokazujemo našu strast prema klubu. Imamo jedan od najraznovrsnijih repertoara što se pesama tiče pa se devedeset minuta čuje navijanje sa naše tribine.
N.I.N.: Da li idete na sva gostovanja kluba i koje vam je najbrojnije do sada?
Lee: Iskren da budem, propustio sam nekoliko prvih utakmica kada je klub osnovan jer nisam znao na koju stranu da odem. Kada sam prvi put otišao na tekmu FKUM, bio sam oduševljen. Kada sam išao stepenicama na tribinu, osetio sam strast koju nisam osetio godinama na Old Trafordu od tada sam redovan i kod kuće i na strani. Najbrojnije gostovanje nam je bilo u Blekpulu, bilo nas je oko četiri hiljade. U prvoj sezoni većina naših domaćina je moralo da nas ugosti na većim stadionima od njihovog, a glavni razlog je naša brojka koju je bilo nemoguće smestiti na male stadione. Što se domaćih utakmica tiče, rekord nam je preko šest hiljada navijača na poslednjoj utakmici minule sezone. Iako smo izgubili 1 – 0 atmosfera je bila nezaboravna.
N.I.N.: Da li ste nekada imali problema sa lokalnim momcima na tim gostovanjima?
Lee: Zbog naše brojnosti u gostujućim gradovima privlačimo razno-razne idiote koji žele da nas napadaju. Dva puta smo bili napadnuti od strane huliganske ekipe Stouk Sitija (The Naughty Forty) ali oba puta smo ih jurili. Imali smo problema i sa ekipom Lidsa ali tada je pandura bilo previše pa nije moglo biti ništa posebno. Naša ekipa je jako povezana, naučili smo da brinemo jedni o drugima u takvim situacijama. Videćemo ove sezone kako će biti jer imamo gostovanja u Jorkišu, Mersisajdu i Notingemu. Svi nas gledaju kao navijače Mančester Junajteda pa imamo protivnike sa svih strana zbog njihove ljubomore na naš uspeh.
N.I.N.: Kakav vam je odnos sa igračima?
Lee: Sa igračima smo u sjajnim odnosima, sjajni su momci! Piju sa nama po pabovima i uvek imaju vremena za nas. Posle tekme zajedno idemo na piće, ista priča je i sa menadžerom i trenerima.
N.I.N.: Vidimo dosta zastava na vašim utakmicama, hoćete nam reći nešto o vašim podgrupama.
Lee: Najaktivnije podgrupe su: “Tameside” “Bury” “Leigh” “Salford” i “South Manchester”. Inače, imamo preko dvadeset podgrupa, imamo i iz Australije, Novog Zelanda, Nemačke, Švajcarske... Svaka ekipa ima svoju zastavu koju nose i na domaće i na gostujuće tekme. Imamo i dosta zastava sa parolama tipa: “ 2 Unitedes 1 Soul” (2 Junajteda – 1 duša), “I don’t have to sell my soul” (Ne moram prodati svoju dušu) ili “Love Unite – Hate Glazers” (Voli Junajted – Mrzi Glejzera).
N.I.N.: Da li ste imali problema sa ostatkom navijača Mančestera kojima se nije svidelo vaše odvajanje?
Lee: Da, imali smo. Na lokalnom derbiju protiv Salford Sitija oni su uleteli na teren sa transom “FC Judas scum – We are loyal” ali to su idioti. Parola im je besmislena, mi sigurno nismo osnovali svoj klub da bi na njemu zaradili. Ma idioti...
N.I.N.: Reci nam nešto o vašem odnosu sa ultrasima Torina?
Lee: Sve je počelo preko interneta, jedan od njih je čuo našu pesmu i napravio verziju za Torinove ultrase. Otpevao je ortacima i zajedno su je pevali na utakmici protiv Rome da bi za dve nedelje protiv Livorna cela tribina prihvatila pesmu. Kažu da im je strast koju su izražavali preko ove pesme pomogla da ostanu u ligi pa su nam jako zahvalni. Planiraju da dođu u oktobru na našu tekmu, a nas 15-ak će ići na njihovu prijateljsku tekmu protiv Fulama u Londonu.
N.I.N.: Planovi za budućnost?
Lee: Što se kluba tiče najbitnije je da ostanemo ovo što jesmo, a sve ostalo će doći samo. U planu nam je izgradnja stadiona, po mogućstvu što bližeg Mančesteru. Sada, iznajmljivanje stadiona po tekmi plaćamo 5 soma funti što godišnje dođe preko sto hiljada! A za navijače ne brinem, uveren sam da će nas biti sve više i više!

Preuzeto iz fanzina:
NAVIJAČKE INFORMATIVNE NOVINE
–NIN
-BROJ 9.
-AVGUST 2008.

FC Sankt Pauli 1910 - 2015

Ove godine obeležava se 105. godina postojanja fudbalskog kluba Sankt Pauli.